Buđenje?!


Levo-liberalna buržoazija je nastavila da vuče pogrešne poteze. Objavljeno je priznanje premijera, koje je dao u maju na sastanku MSZP-ove frakcije (Mađarska socijalistička partija), u kojem je izjavio da je njegova partija dobila izbore na osnovu laži i da je vreme da se angažuju u iskrenoj i sasvim odgovornoj politici. Prethodno su iznosili mnogo bolje podatke o mađarskoj ekonomiji nego što je prava situacija u njoj. U našem prethodnom tekstu naslovljenom „Dajte svoju krv!” opisali smo „nove” mere eksploatacije od strane vlasti. Neke od njih su već postale operativne, druge će biti implementirane u bliskoj budućnosti. No, moramo da pojasnimo zašto je socijalno demokratsko-liberalni blok bio primoran da preduzme ove korake.

Gurcsányjeva vlada je želela za nas drži u uverenju da je njihova ekonomska politika održiva te da su se protivili opštem kapitalističkom trendu. Prethodnih godina povećali su plate, dali su mesečni dodatak za starosne penzije po godini, oslobodili poreza životna primanja, subvencionisali preduzeća (na primer budimpeštansku transportnu kompaniju BKV i MÁV – mađarsku državnu železnicu… na kraju krajeva svi mi moramo nekako da odemo na posao!) koja su poslovala sa deficitom. Vlada je igrala ulugu države blagostanja mada je, zahvaljujući pritisku međunarodnog kretanja kapitala, trebalo da preduzima suprotne mere. Nacionalni deficit je procenjen na preko 20.000 milijardi forinti, što je 60% mađarskog BNP-a. Budžetski deficit iznosi više od 10% mađarskog BNP-a i zbog toga buržoazija u Mađarskoj ne može da se priključi Evro-zoni niti da primi finansijsku pomoć od EU. MSZP (Mađarska socijalistička partija) je želela da pobedi na izborima i naizgled želela da izađe u susret i zahtevima radničke klase, i zato su se zadužili. Takozvane „funkcije blagostanja” su dodatno opteretile budžet za oko 60% a državni operatvni troškovi za oko dodatnih 12%. Ali do izbora oni su mrmljali o tome kako je nivo budžetskog deficita prihvatljiv.

Onda je „pokajničko” priznanje stiglo kao grom iz vedra neba. Vlada mora da sprovede ograničenja da bi pribavila još novca, tako da moraju da objašnjavaju radničkoj klasi zašto će nam upropastiti živote. Desničarska opozicija, koja direktno flertuje sa fašistima, zasnovala je svoju strategiju na ekonomskim podacima koje je dala vlada i obećava Kanaan. Tako da su slagali jednako kao i njihovi socijaldemokratski suparnici. Mi ne morališemo povodom prljavih postupaka buržoazije, zato što smatramo da su falsifikovanje, laži i manipulacija osnovni instrumenti vladajuće klase, neophodnosti buržoaskog klasnog terora. Buržoazija je, ipak, bila zatečena reakcijom mase, zato što su verovali da je masa potpuno aklimatizovana na bipolarni politički režim. Evidentno je da je to samo polovična istina, tako da njihova industrija za proizvodnju konsenzusa nije sasvim efikasna. Možemo videti da ni vlada ni opozicija nisu očekivali će se talas nezadovoljstva delimično nadviti i nad njima. U poslednjih par decenija, buržoazija i njene organizacije su postale vrlo samouverene, njihova prljava demokratija je uljuljkavala radničku klasu i stavila izvan zakona socijalnu borbu, direkne konflikte sa vlašću na ulicama. Oni su smatrali da je radnička klasa u Mađarskoj totalno idiotska i pretpostavili su da će eksploatisani prihvatiti sve laži koje su rečene u njihovoj ulickanoj kući, parlamentu. Demokrate iz opozicije navodno osuđuju krvave događaje na ulicama, ali u potaji pripremaju revolvere, iz kojih obično pucaju fašističke organizacije poput Jobbik Magyarországért Mozgalom (Pokreta desne Mađarske), 64 Vármegye Ifjúsági Mozgalom (Omladinski pokret 64 županije). Sa druge strane, oni su se uplašili zato što su izgubili kontrolu nad desničarskim masama što je na kraju dovelo do sukoba između fašista i države.

Glas prave klasne borbe je ugušen nostalgičnim nacionalizmom himne Székely a trenutno postojeći ventil za izbacivanje nezadovoljstva zbog eksploatacije se rastače u pseudo-revolucionanru nacionalističku komediju. Fašizam koristi one pripadnike radničke klase koji zahtevaju trenutnu promenu režima/vlasti da bi produžili kontra-revolucionanri period. Pseudo-musolinisti glasno drže svoje govore. Ljudi ne odbacuju niti se identifikuju u potpunosti sa tim govornicima. Hiljade ljudi demonstriraju, ali do ozbiljnih uličnih tuča sa policijom došlo je samo u ponedeljak i utorak. Do sada, samo refirmistički zahtevi sindikata, demokratske demonstracije studentske samouprave i aktuelna nacionalističko-fašistička dešavanja daju sliku sadašnje situacije – mada je, uprkos svemu, na ulicama eksploatisani narod. Sa druge strane očigledno je da nema socijalnih zahteva, niti bilo kakvih protestnih glasova, stoga se konflikt preokreće od direktne eksploatacije ka jedinom fokusu na sukob između vlade i opozicije. Demnstranti su objavili da će upotrebiti blokade puteva i građansku neposlušnost da bi izvršili uticaj na vladu.

Delovi kretenskog, „pokajničkog”, ali denuncijatorskog priznanja Ferenca Gyurcsánya su objavljeni 17. septembra. Kasnije je objavljen čitav govor. Tog dana mase su počele sa demonstracijama ispred parlamenta sa svojim nacionalnim krpama i uzvikivali su slogane koji su se odnosili na govor prostitutke kapitala sa nekim izmenama: „Zajebo si stvar! Zajebo si stva!”. Zahtevali su ostavku vlade: „Gyurcsány odlazi!”. Bilo je i drugih zahteva, takođe: „Promena režima!”, „Ostavka!”, „Dole sa Trijanonskim mirovnim ugovorom!”. Neki ljudi iz mase su otišli u prostorije državne televizije i tražili da se njihovi zahtevi objave na televiziji. Masa, kojom su upravljali praznoglavci (fašistički skinhedsi), je opsedala zgradu. Razne grupe fudbalskih huligana, koje su inače nepomorljivi neprijatelji, ujedinile su svoje snage. Oni su ogorčeno protestovali protiv Jevreja i većina ljudi je zajedno uzvikivala: „Dole sa Trijanonski mirovnim ugovorom!, Dole sa Trijanonskim mirovnim ugovorom!”. Pevanje nacionale himne, nacionalistički slogani iz revolucije 1965. i nacionalne zastave obeležili su ova dešavanja. Bilo je puno hungarističkih zastava sa bojama kuće Árpáda (simbol prve mađarske dinastije, kasnije korišćen od strane mađarskih nacista tokom Drugog svetskog rata). U blizini, demonstranti su uništili i sovjetski spomenik. Oni nisu bili monolitni, zato što su neki među njima zaključili da to ne treba učiniti. Policija je bila potpuno nepripremljena, stojali su bezizražajno i pokušavali da odbrane prostorije državne televizije, ali nisu bili u stajnu da uhapse kolovođe. Nisu bili tako jaki na rečima kao obično, jer nisu bili brojčano nadmoćniji.

Da je došlo do prave klasne borbe na ulicama, fašisti bi se borili zajedno sa policijom protiv nas! To je građanski ratu u bukvalnom smislu te reči. Glas klasne borbe je prigušen, dok je jedan stratum radničke klase štrajkovao i podupirao zidove alijenacije. Nacionalizam samo-zatvaranja čini smešu fašista sa desničarskim masama koje su mogle da prepoznaju manipulaciju buržoazije i koje bi trebalo da postanu svesne svoje proleterske egzistencije. Sada one samo održavaju kapitalizam, zato što su zavedene politikom i medijskom manipulacijom i prihvataju nacionalističke mitove kao osnovu umesto sopstvenih tegobnih života. Oni još uvek veruju u opoziciju, koja jedino želi da vlada i da nas eksploatiše baš kao i socijal demokrate. Oni mogu to da ostvare samo putem legalnog glasanja masa. U svakom slučaju, prostorije koje se nalaze na prva tri sprata u zgradi televizije su poharane. Ne samo od strane fašista, već i od strane beskućnika, starica, studenata, pankera, Roma. Oni su podelili plen opljačkan iz razlupanog bifea, cigare, ventilatori, postali su besplatni. Pljačkanje su obavili uglavnom siromašni, pošto je to u tradiciji proletarijata, a ne kontra-revolucije. Duh revolucije bljesnuo je kroz nacionalističku noć barem na ovaj način. Nekoliko policajaca je povređeno ali se na kraju sve smirilo.

Sledećeg dana, u utorak, pobunjenici, predvođeni fašističkim grupama, napali su policiju na trgu Blaha Lujza. Jedna od njihovih meta bile su prostorije MSZP-a (Mađarske socijalističke partije). Njihovi slogani su bili: „Izdajnici!”, „Ska, ska, Mađarska!” (Ry, Ry, Hungary!). Policija nije bila pod uzbunom; bilo je puno odreda specijalne policije spremnih na akciju. Oni su počeli da hapse pobunjene na osnovu TV snimaka i fotografija. Zločini policije su bili u porastu; oni su napadali pasivne posmatrače iz čiste dosade. U međuvremenu studentske demonstracije protiv univerzitetskih profesora i izbornih skupova opozicione partije, Fidesz (Saveza mladih demokrata), su odnožene. Po danu stotine, a po noći hiljade ljudi su demonstrirale protiv vlade. Oni su zahtevali skupštinsko zasedanje i nove izvore. Bilo je i demonstracija u unutrašnjosti, takođe, na primer u Szegedu, Miskolcu, Debrecenu, Szombathelyu, Gyoru, Zalaegerszegu. U sredu je bilo manje demonstranata na ulicama i policija je bila brojčano nadmoćnija. Oko 150 demonstranata je uhapšeno, a za 500 ljudi se još uvek traga. Bilo je povređenih, od kojih su 138 policajci.

Političari i mediji nastavljaju da manipulišu kada kažu da „anarhistički probisveti” divljaju po ulicama. Fašisti, njihova buržoazija koja stoji iza njih, su oživeli. Oni šire iluzije o 1956. zato što žele da prisvoje nasleđe komunističke revolucije da bi je pretvorili u nacionalistički događaj. Oni uzvikuju svoje slogane koji sadrže takvo gledište. Desničarski političari i „ljudi rođeni u raju” zajedno se nadaju u obećavajuću budućnost nacije dok vlada i opozicija nastavljaju sa svojim predizbornim kampanjama. Situacija je živnula, ne preostaje ništa drugo nego da se probudi proletarijat tokom "noći dugih noževa"…


Barikád Kollektíva

(Kolektiv Barikada)

Septembar 2006.